Aleksandar Dikić il 15 marzo come “occasione perduta” e lezioni.

Svaka reč mu je na mestu.

Ovo treba pričati uvek i svuda. Sve drugo je samo obična relativizacija koja, na žalost, očigledno nekome odgovara.

Ideja o 15 martu kao nekom konacnom danu je mozda najociglednija podmetacina od strane sluzbe ikada. To mogu ponavljati samo botovi ili neupuceni ljudi koji nisu svesni gde zive. Mi imamo posla sa grupama koje unistavaju ovu zemlju vec 8 decenija. Sama ideja da ce oni odustati i priznati poraz posle jednog protesta, ili jednog dana, ili jednih izbora ili jednog ubistva je idiotska.

Uvek sam podrzavao nase studente, i mislim da mnogi nisu svesni koliko put smo prosli za ovih 16 meseci. Pre 2 godine niko nije mogao da sanja da bi mogli da pobedimo Aljeka Vuqiqia na namestenim izborima. Danas je to realna sansa.

To je mozda moja jedina zamerka za studente, kao i pouka od 15 marta. Da mora vise da se radi na informisanju mase sta sledi nakon izbora, a ne da se nadamo da ce ljudi biti dovoljno besni da izadju. Izbori ce zaista biti dan D kad cemo svi biti saterani u cosak. Da te noci svaka peta ili sesta osoba mora da izadje i da ulice treba da pršte. Moraju svi da budu svesni da ako ne uspemo tad da cemo svi pocrkati ispod neke nadstrecnice, u raspaloj bolnici ili gde vec.