5. Ottobre 2000 – Milosevic Orcher, Democracy and Freedom arrivano in Serbia

Bez obzira na sve, ovo jeste jedan pozitivan trenutak u modernoj istoriji Srbije.


Al majka me u glavu kišobranom ošine
I ljutito kaže hočeš SNS sine

Došla pa još brže i ošla

Razumem da je mnogo vas ovde mlado, i da se verovatno ni ne seca zivota pre 5. oktobra. I da se razumemo, mrzim sns, radikale, prvosmrdijance iz dubine duse(protiv srba nema nista).

Ukratko, pre toga Srbija nije bila mesto za zivot. Moglo je da se prezivljava, ako neko iz inostranstva doturi pare.
Svi pricaju kako su cene bile mnogo manje la la. Jesu, ali su plate bile, a pogotovo kod privatnika nepostojece. Ako mislite da radnici sada nemaju prava i dostojanstvo, ono je jednostavno bilo tragikomicno kada se gleda na neke razdaljine.

Zdravstvo, pravo, mnogo losije nego sada, kako god to delovalo smesno. Secam se da je tada kod nas u naselju svako malo neko ulazio po kucama, nije krao nakit ne znam sta, nego hranu jebenu, odecu.
Tehnologije su bile daleko od ovog sto imamo danas, ali smo bili mnogo izolovani od sveta. Vecina ne moze da zamisli ponizenje i osecaj toga kada ti treba viza da bi isao negde.

Da se zivelo bezbriznije, verovatno jeste. Jednostavno je bilo to sto je, moglo se naravno i tada otici napolje ko je hteo, uz dosta vise truda nego danas naravno. A ljudi i nisu znali za bolje.
Sa druge strane, isti ti ljudi su bili mnogo srdacniji, posteniji, makar na nacin kakvi su ljudi u inostranstvu, ljubazniji kada te vide. Bilo je normalno da se javljas svojim komsijama, popricate, a keva je svakako kenjala po komsijama kuci iza ledja 🙂

Sve u svemu, bez petog oktobra bi sada bili gori od belorusije verovatno, ili tu negde. Ali kao i uvek, nemamo pamcenje, i uvek gledamo sve negativno i kroz radikalsko ispiranje mozga. Reci da je 5. oktobar nesto negativno je jako bedno, besmisleno, i pre svega nema istorijsku podlogu.