La “tigre economica” è caduta in una trappola

>Najveći deo stranih investicija usmeren je u prerađivačku industriju i radno intenzivne delatnosti, koje karakterišu relativno slabo plaćeni poslovi. Otuda u velikom broju tih stranih kompanija zaposleni zarađuju manje od republičkog proseka. Uz to, iako dominiraju u izvozu, te kompanije stvaraju nisku bruto dodatu vrednost, jer najveći deo komponenti za finalni proizvod uvoze.

>Sve u svemu, Srbija je upala u klopku srednje razvijenosti i ni po kom osnovu ne može biti ekonomski tigar. Ne može, jer ima najveću stopu siromaštva i rizika od siromaštva u Evropi. Ne može, jer svake godine ostaje bez gotovo 100.000 stanovnika. Ne može, jer nema spreman odgovor na pretnju povlačenja stranog kapitala sa svoje teritorije, što će značajno otežati način kako da pokrije rastući deficit platnog bilansa. Ne može, jer je politika fiksnog kursa dovela do mnogih poremećaja, koje je sada teško otkloniti. Ne može, jer je sebe dovela u paradoksalnu situaciju da joj spoljnotrgovinski deficit raste, a za državu je glavni oblik poreskih prihoda naplata PDV-a iz uvoza. Ne može, jer ni posle dve decenije nije pokrenula istinske ekonomske reforme i restrukturirala privredu ka granama u kojima se stvara veća dodata vrednost.

Ovo je cela suština naše tragedije, jedino se ne slažem sa tezom oko fiksnog kursa jer je to vrlo bitno nebitna stvar u našem sučaju, baš ovih dana je objavljen post koji objašnjava celu fenomenologiju oko njega: [https://mokrogorska.rs/blog/iz-slavisinog-ugla-dinar-ne-sme-pasti/](https://mokrogorska.rs/blog/iz-slavisinog-ugla-dinar-ne-sme-pasti/)

“U poslednjih 13 godina umrlo je 541.000 ljudi više nego što je rođeno dece, a još 551.800 stanovnika, uglavnom mlađe životne dobi, napustilo je Srbiju. Zato nikoga ne bi trebalo da čudi ako jednog dana bude objavljeno da u isto vreme pada i stopa nezaposlenosti i stopa zaposlenosti”

Kakav ofrlje tekst