Giornalista di Danasa con gli studenti che vivevano nelle facoltà durante la protesta: hanno trascurato se stessi nella corsa verso i sogni

> Poslednjih godinu dana u Srbiji obeležili su protesti i blokade fakulteta koje su pokrenuli studenti, kao reakciju na tragediju koja se dogodila ispod nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a u kojoj je poginulo 16 ljudi. Tokom te godine, studenti i građani zajedno su izlazili na ulice u potrazi za pravdom i nezavisnim institucijama. Narod ove zemlje nije imao priliku da vidi šta su studenti radili “iza kamere”, na svojim fakultetima. Oni su mesecima boravili u učionicama i vežbaonicama, spavali na podu, jeli između sastanaka i delili svaki trenutak, od umora i stresa do radosti i nade. Fakultet je postao utočište i dom, mesto gde su gradili prijateljstva. Njihove misli, borba i posledice tih iskustava ostaju i danas, mesecima nakon što su blokade prestale. Međutim, danas kad sagledavaju rezultate protesta kažu da su razočarani reakcijom građana Srbije jer su od njih očekivali promenu vlasti, promenu koju, kako kažu, studenti sami nisu mogli da izvedu.

Kreće upiranje prsta ko je kriv za ovakav završetak protesta.

Pozivali su na mirne proteste ali su očekivali da gradjani promene vlast, kako tačno?

U početku je bilo neke šanse, kasnije se režim organizovao i tu je bio kraj. Za mene je kraj bio još u martu, dok nisu došli neki drugi studenti koji su svojim nebuloznim odlukama ugasili želju naroda da uopšte izadje na ulicu a kamoli da ruši režim.

I šta je sa listom? Već prelazi u urbanu legendu.