Tapavica – un film documentario su Momcilo Tapavica, il primo serbo a vincere una medaglia olimpica, una medaglia di bronzo nel tennis ai primi Giochi Olimpici del 1896 ad Atene, giocando per la squadra nazionale ungherese.
Tapavica – un film documentario su Momcilo Tapavica, il primo serbo a vincere una medaglia olimpica, una medaglia di bronzo nel tennis ai primi Giochi Olimpici del 1896 ad Atene, giocando per la squadra nazionale ungherese.
Осим као истакнути спортиста, Момчило Тапавица се касније прочуо и као архитекта који је, између осталог, пројектовао зграду Матице српске у Новом Саду, железнички мост на Дунаву код Новог Сада и више значајних здања у Црној Гори.
Првим олимпијским играма је присуствовао краљ Александар Обреновић, једини владар који се одазвао на позив грчког краља. У његовој пратњи је био и ађутант-мајор Живојин Мишић који је о путовању са краљем записао:
„Тих година краљ Александар је често путовао у иностранство. Сви ађутанти и ордонанси ређали су се више пута у пратњи краља на његовим путовањима. На мене никако да дође ред, ваљда зато што сам у исто време био и командант батаљона, док остали или нису имали другу службу или су, пак, били на неким канцеларијским дужностима. На крају крајева, једва једанпут дође ред на мене да пратим краља за време његовог путовања у Свету Гору и у Атину… У пролеће 1896. године дужност команданта 7. батаљона предао сам свом другу, мајору Степи Степановићу.“
3 commenti
Осим као истакнути спортиста, Момчило Тапавица се касније прочуо и као архитекта који је, између осталог, пројектовао зграду Матице српске у Новом Саду, железнички мост на Дунаву код Новог Сада и више значајних здања у Црној Гори.
Првим олимпијским играма је присуствовао краљ Александар Обреновић, једини владар који се одазвао на позив грчког краља. У његовој пратњи је био и ађутант-мајор Живојин Мишић који је о путовању са краљем записао:
„Тих година краљ Александар је често путовао у иностранство. Сви ађутанти и ордонанси ређали су се више пута у пратњи краља на његовим путовањима. На мене никако да дође ред, ваљда зато што сам у исто време био и командант батаљона, док остали или нису имали другу службу или су, пак, били на неким канцеларијским дужностима. На крају крајева, једва једанпут дође ред на мене да пратим краља за време његовог путовања у Свету Гору и у Атину… У пролеће 1896. године дужност команданта 7. батаљона предао сам свом другу, мајору Степи Степановићу.“
[Линк ](https://oko.rts.rs/sport/5087310/kralj-aleksandar-i-zivojin-misic-na-prvoj-olimpijadi-srbija-u-atini-1896-godine-.html)за чланак Око магазина ако неког занима више.
Pa onda nije Srbin jbg. Preciznije bi bilo reci etnicki Srbin.
Hopa, bravo! Lepo je promovisati uspešne, a nepopularne likove iz naše istorije. Jedva čekam da pogledam.
Btw, čovek ima bistu ispred novosadskog Difa.