Società tedesca per la politica estera da Berlino (DGAP) afferma di avere informazioni affidabili sulla base del quale è sicuro che non ci sarà nulla da Jadra

> „Projekat Jadar neće krenuti i to je određena posledica, odnosno kolateralna šteta protesta“, kaže za DW Milan Nič. Taj stručnjak Nemačkog društva za spoljnu politiku iz Berlina (DGAP) tvrdi da ima pouzdane informacije na osnovu kojih je siguran da od Jadra neće ništa biti:
>
> „Ja sam čuo nešto (o Jadru). Za biznis je veoma važno da su stvari predvidljive. Tamo su (Rio Tinto) imali neke rokove, planove, nešto su uložili i ništa od toga. Oni idu van plana, i taj litijum tek treba iskopati. A to nije jedini projekat u Evropi, ima i drugih koji su bolje pripremljeni, ili su više predvidljivi.“

Zanimljivo, čak je i poznati nemački novinar (sa vrlo interesantnim konekcijama) Mihael Martens odjednom okrenuo priču i studenti za njega više nisu “velikosrpski nacionalisti”, već je neAndrej “ruski poslušnik”.

Kako da ne. Nećete vi nigde, a nećemo ni mi, kopajte slobodno kod vas po EU standardima. Kod nas i ako bude, tek za jedno 50 godina ako se bude znalo da će to da bude kako treba i da će država imati veliki profit.

A možda čak ni tad shodno tome da je potencijalno veći profit od poljoprivrede, turizma i da ne pominjemo što bi i najekološkiji propisi i iskopavanje sigurno debelo sjebali prirodu svakako.

A Nemci su baš poznati po odustajanju, sigurno nisu vodili dva svetska rata jer su lako odustali. Tako da samo oprezno, pre će biti da su samo rekli “ne još” mesto “ne”. Nema spuštanja tenzija

Dakle, EU nađe potencijalne saradnike za litijum, kontaktira ih i pita da li će kopati. To je procedura koju radi Milunka šalterka u malo lepšoj odeći i tu prestaje sav DIREKTAN pritisak EU na Srbiju za litijum, taj mejl u kome kažu “vi imate nalazište, da li planirate kopanje i da li možete prodati nama?”.

Šta radi Ursula i ostali nemam pojma, ali čim ovakvi problemi dođu do EU, kancelarija koja Milunki daje naređenja kaže “okej, ovo je problematična situacija i tu ne želimo provokacije”, kao što se desi sa random afričkim i azijskim zemljama.

Razlika između “EU nam želi zlo” i “EU su dobili odgovor od Vučića da će im isporučiti litijum” je ogromna i treba prepoznati.

Hvala