Biber: La lista degli studenti è uno straordinario esperimento democratico. Il movimento studentesco non offre un’alternativa politica globale, ma non ne ha bisogno. Offre il ritorno della politica nello spazio pubblico e le condizioni affinché il dibattito politico possa esistere.

smatram da je ovo jako važno zapamtiti, i govoriti ranoraznim “a koji je njihov stav o Kosovo/EU/NATO/Rusiji/itd” likovima

> **SP: Neki komentatori smatraju da studenti, zbog nedostatka organizacije i vođstva, ne predstavljaju pravu političku alternativu. S druge strane, imaćemo izbornu listu izabranu od strane studenata, koje će predstavljati jedan vid političke artikulacije protesta. Kako vi to vidite – može li takav pokret predstavljati alternativu?**
>
> FB: Ne može ponuditi sveobuhvatnu političku alternativu, ali to ni nije potrebno. Ne nudi potpun program, ali to nije ni poenta. Ovo je borba koja je skoro „predpolitička“, ona ima za cilj da ponovo uspostavi osnovne uslove za politiku.
>
> Možda je to često pogrešno shvaćeno. Ne radi se o tome da nude drugačije politike u pojedinim oblastima, već da stvaraju uslove da uopšte postoji politička debata.
>
> Vlada je uništila mogućnost za razgovor o politici jer je svaka alternativa proglašavana izdajničkom ili neprihvatljivom. Nije bilo prostora za debatu. Ono što studenti nude jeste povratak politike u javni prostor.
>
> To će naravno biti privremeno, jer studentska lista – čak i ako bi pobedila – ne bi mogla dugo da vlada, činiće je ljudi različitih ideologija i prioriteta. Njihov glavni zadatak bio bi stvaranje uslova za normalnu političku konkurenciju.
>
> Ako bi pobedili, njihov mandat bi bio da postave osnovne preduslove za slobodne i poštene izbore: urede izborni sistem, otvore medijski prostor, unaprede vladavinu prava. Sve to ne bi bilo završeno, ali bi bilo započeto, da bi zatim stranke mogle da se nadmeću u slobodnim izborima i nude različite političke izbore.

Studenti su odrzali lekciju o demokratiji svim politickim strankama u Srbiji ikad.

Iz prve ruke znam koliko je bilo neslaganja i prepickavanja izmedju razlicitih radnih grupa, razlicitih fakulteta samo beogradkog univerziteta. Kada je doslo dof medjuuniverzitetske komunikakcije tek je tu bilo karambola, od decembra milion puta sam cuo kako je “sve ovo jako blizu da se skroz raspadne” i opet i dalje sve funkcnionise. Iskljucivo kompromisima i gutanjem knedli sa konstantnim drzanjem krajnjeg cilja u glavi.

Nase stranke ne mogu ni oko cega da se dogovore a unutarpartijska demokratija nam je tek uzas. Stranke ne menjaju lidere desetinama godina, a kada neko izazove trenutnog predsednika stranka se odmah cepa.

Iskreno mislim da ce istoricari, sociolozi i politicki naucnici imat mnogo tema za izucavanje od ovog pokreta

Hmm kao sto i ja govorim…